Kyriliski alfabet

Z Wikipedije, swobodneje encyklopedije
Dźi do: Nawigacija, Pytać

Kyriliski alfabet

Typ

Alfabet

Doba

wot srjedźišća 10. lětstotka

Pochad

Feniciske pismo
 → Grjekski alfabet
  → Glagolitiske pismo
   → Kyriliski alfabet

Přiwuzne systemy

Łaćonski alfabet
Koptiske pismo
Armenski alfabet
Glagolitiske pismo

Unicode range

  • U+0400–U+052F
  • U+2DE0–U+2DFF
  • U+A640–U+A69F

ISO 15924

Cyrl

Cyrillicalphabet.jpg

Wobdźěłać
p  d  w
Information icon.svg
Rozšěrjenje kyriliskeho alfabeta w europskich statach:

██ jako jeničke pismo hamtskeje rěče

██ pódla łaćonskeho pisma

(W šrafěrowanych teritorijach je wjace hamtskich rěčow, kotrež so zdzěla kyrilisce njepisaja.)

Kyriliski alfabet (tež cyriliski) je alfabet, kotryž so wužiwa zwjetša – ale nic jenož – wot słowjanskich rěčow, z kotrychž je rušćina najbóle rozšěrjena. Kyrilišćinu wužiwaja nimo toho wjele mjeńšinowych rěčow Ruskeje kaž tež ukrainšćina, běłorušćina, bołharšćina, kazachšćina, makedonšćina, mongolšćina a serbišćina (nimo łaćonšćiny).

Wot přistupa Bołharskeje do Europskeje Unije je kyriliski alfabet jedyn z třoch oficialnych alfabetow w EU.

Za čas Sowjetskeho zwjazka wužiwaše so kyrilišćina tež w uzbekšćinje, turkmenšćinje, kirgišćinje a azerbajdźanšćinje, kotrež wužiwachu prjedy zwjetša arabske a dźensa łaćonske pismo. W Uzbekistanje płaći kyriliske pismo hišće paralelnje k łaćonskemu.

Stawizny[wobdźěłać | žórłowy tekst wobdźěłać]

Alfabet bu pomjenowane po Cyrilu (Кирилъ/Κύριλλος) ze Sołuna, kiž wšak njeje jón wunamakał, ale město toho glagolitiski alfabet ("glagolica"), předchadnik kyriliskeho.

Dokładny wunamakar alfabeta je njeznaty. Je pak wěsty, zo wuwiwaše so alfabet w 9. a 10. lětstotku w Bołharskej po modelu grjekskeho. Nimo toho přidachu so za někotre w grjekšćinje njeznate słowjanske zwuki tež glagolitiske pismiki, na přikład Ш (Š) a Ж (Ž).

Cyrkwinosłowjanski alfabet[wobdźěłać | žórłowy tekst wobdźěłać]

Kyriliski alfabet z lěta 900

Běłoruski alfabet[wobdźěłać | žórłowy tekst wobdźěłać]

А а [a]
Б б [b]
В в [v]
Г г [g]
Д д [d]
Е е [je]
Ё ё [jo]
Ж ж [ʒ]
З з [z]
И, и [i]
Й й [j]
К к [k]
Л л [l]
М м [m]
Н н [n]
О о [o]
П п [p]
Р р [r]
С с [s]
Т т [t]
У у [u]
Ў ў [w]
Ф ф [f]
Х х [x]
Ц ц [ts]
Ч ч []
Ш ш [ʃ]
Щ щ [ʃtʃ]
Ъ ъ (njezwukowy) (twjerde znamješko)
Ы ы gutural, kaž y w pólšćinje
Ь ь (mjechke znamješko) ; pokaza zo přechodny konsonant je palatalny
Э э [e]
Ю ю [ju]
Я я [ja]

Bołharski alfabet[wobdźěłać | žórłowy tekst wobdźěłać]

А а [a]
Б б [b]
В в [v]
Г г [g]
Д д [d]
Е е [e]
Ж ж [ʒ]
З з [z]
И и [i]
Й й [j]
К к [k]
Л л [l]
М м [m]
Н н [n]
О о [o]
П п [p]
Р р [r]
С с [s]
Т т [t]
У у [u]
Ф ф [f]
Х х [h]
Ц ц [ts]
Ч ч []
Ш ш [ʃ]
Щ щ [ʃt]
Ъ ъ "[ə]" zwuk (1), to je tak mjenowany šwa.
Ь ь [j*]
Ю ю [ju]
Я я [ja]


(1) jako a w jendźelskim słowje about, e w němskim słowje Gabe

Makedonski alfabet[wobdźěłać | žórłowy tekst wobdźěłać]

А а [a]
Б б [b]
В в [v]
Г г [g]
Д д [d]
Ѓ ѓ [dj]
Е е [e]
Ж ж [ʒ]
З з [z]
Ѕ dz [dz]
И и [i]
Ј ј [j]
К к [k]
Л л [l]
Љ љ [lj]
М м [m]
Н н [n]
Њ њ [ɲ]
О о [o]
П п [p]
Р р [r]
С с [s]
Т т [t]
Ќ ќ [c]
У у [u]
Ф ф [f]
Х х [ch]
Ц ц [ts]
Ч ч []
Џ џ []
Ш ш [ʃ]

Mongolski alfabet[wobdźěłać | žórłowy tekst wobdźěłać]

Kyriliski alfabet so za mongolšćinu wužiwa:

А А а [a]
Б Б б [p]
В В в [β]
Г Г г [ɡ], [ɢ]
Д Д д [t]
Е Е е [je]
Ё Ё ё [], [jo]
Ж Ж ж []
З З з [ts]
И И и [i]
Й Й й [j]
К К к []
Л Л л [ɮ]
М М м [m]
Н Н н [n], [ŋ]
О О о [ɔ]
Ө Ө ө [o]
П П п []
Р Р р [r]
С С с [s]
Т Т т []
У У у [ʊ]
Ү Ү ү [u]
Ф Ф ф [f]
Х Х х [χ]
Ц Ц ц [tsʰ]
Ч Ч ч [tʃʰ]
Ш Ш ш [ʃ]
Щ Щ щ [ʃtʃ]
Ъ Ъ ъ (njezwukowy)
Ы Ы ы []
Ь Ь ь [i]
Э Э э [e]
Ю Ю ю [], [ju]
Я Я я [ja]

Ruski alfabet[wobdźěłać | žórłowy tekst wobdźěłać]

А а [a]
Б б [b]
В в [v]
Г г [g]
Д д [d]
Е е [je]
Ё ё [jo]
Ж ж [ʒ]
З з [z]
И, и [i]
Й й [j]
К к [k]
Л л [l]
М м [m]
Н н [n]
О о [o]
П п [p]
Р р [r]
С с [s]
Т т [t]
У у [u]
Ф ф [f]
Х х [x]
Ц ц [ts]
Ч ч []
Ш ш [ʃ]
Щ щ [ʃtʃ]
Ъ ъ (njezwukowy), твёрдый знак (tvjordij znak), (twjerde znamješko)
Ы ы [ɨ], gutural, kaž y w pólšćinje
Ь ь мягкий знак (mjagkij znak), (mjechke znamješko) ; pokaza zo přechodny konsonant je palatalny
Э э [e]
Ю ю [ju]
Я я [ja]

Serbiski alfabet[wobdźěłać | žórłowy tekst wobdźěłać]

KYRILISCE ŁAĆONSCE ZWUK
А а A a [a]
Б б B b [b]
В в V v [v]
Г г G g [g]
Д д D d [d]
Ђ ђ Đ đ [dź]
Е е E e [e]
Ж ж Ž ž [ž]
З з Z z [z]
И и I i [i]
Ј ј J i [j]
К к K, k [k]
Л л L l [l]
Љ љ LJ lj [lj]
М м M m [m]
Н н N n [n]
Њ њ NJ nj [nj]
О о O o [o]
П п P p [p]
Р р R r [r]
С с S s [s]
Т т T t [t]
Ћ ћ Ć ć [ć]
У у U u [u]
Ф ф F f [f]
Х х H h [ch]
Ц ц C c [c]
Ч ч Č č [č]
Џ џ DŽ dž [dź]
Ш ш Š š [š]


Ukrainski alfabet[wobdźěłać | žórłowy tekst wobdźěłać]

А а [a]
Б б [b]
В в [v]
Г г [h]
Ґ ґ [g]
Д д [d]
Е е [e]
Є є [je]
Ж ж [ž]
З з [z]
И и (1)
І і [i]
Ї ї [ji]
Й й [j]
К к [k]
Л л [l]
М м [m]
Н н [n]
О о [o]
П п [p]
Р р [r]
С с [s]
Т т [t]
У у [u]
Ф ф [f]
Х х [ch]
Ц ц [c]
Ч ч [č]
Ш ш [š]
Щ щ [šć]
Я я [ja]
ь (njezwukowy, hl. (2))
(1) gutural kaž y w pólšćinje a čěšćinje, ы w rušćinje
(2) pokaza zo přechodny pismik je palatalny

Hlej tež[wobdźěłać | žórłowy tekst wobdźěłać]

Wotkaz[wobdźěłać | žórłowy tekst wobdźěłać]

 Commons: Kyriliski alfabet – Zběrka wobrazow, widejow a awdiodatajow
Z Wikipedije, swobodneje encyklopedije