Kyriliski alfabet

Z Wikipedije, swobodneje encyklopedije
Dźi do: Nawigacija, Pytać

Kyriliski alfabet

Typ

Alfabet

Doba

wot srjedźišća 10. lětstotka

Pochad

Feniciske pismo
 → Grjekski alfabet
  → Glagolitiske pismo
   → Kyriliski alfabet

Přiwuzne systemy

Łaćonski alfabet
Koptiske pismo
Armenski alfabet
Glagolitiske pismo

Unicode range

  • U+0400–U+052F
  • U+2DE0–U+2DFF
  • U+A640–U+A69F

ISO 15924

Cyrl

Cyrillicalphabet.jpg

Wobdźěłać
p  d  w
Information icon.svg
Rozšěrjenje kyriliskeho alfabeta w europskich statach:

██ jako jeničke pismo hamtskeje rěče

██ pódla łaćonskeho pisma

(W šrafowanych teritorije je wjace hamtskich rěčow, wot kotrychž dźěl so kyrilisce njepisa.)

Kyriliski alfabet je alfabet, kotryž so wužiwa zo by so w někotrych zwjetša – ale nic jenož – słowjanskich rěčach pisał. Najbóle rozšěrjene rěčana mjez tymi je rušćina. Kyriliski alfabet so wužiwa w wjele mjeńšowych rěčach Ruskeje a ukrainšćinje, běłorušćinje, bołharšćinje, kazachšćinje, makedonšćinje, mongolšćinje a serbišćinje.

Wot čłonstwa Bołharskeje w Europskej Uniji, kyriliski alfabet je jedyn z tři oficialnych europskich alfabetow.

Prjedy kyriliski alfabet so je wužiwał tež w rěčach: uzbekšćina, turkmenšćina, kirgizišćina a azerbajdźanšćina, ale te rěče wužiwaja nětčiši łaćonske abo arabske pismo. W Uzbekskej kyriliske pismo so hišće wužiwa, paralelnje z łaćonskim.

Alfabet mjenuje po Kyril (Кирилъ/Κύριλλος) wot Tesaloniki, kotrež wšak njeje je kreěrował ale předchadny glagolitiski alfabet ("glagolica").

Dokładny wunamakar je njeznaty. Ale so wě, zo alfabet so zjewił w Bołharskej za čas 9. abo 10. lětstotka po modelu grjekskeho. Nimo toho so su za někotre zwuki njeznate w grjekskej rěči glagolitiske pismiki přidali, na př. Ш (Š), Ж (Ž).

Antikski słowjanski (cyrkwinosłowjanski) alfabet[wobdźěłać]

Kyriliski alfabet z lěta 900

Běłoruski alfabet[wobdźěłać]

А а [a]
Б б [b]
В в [v]
Г г [g]
Д д [d]
Е е [je]
Ё ё [jo]
Ж ж [ʒ]
З з [z]
И, и [i]
Й й [j]
К к [k]
Л л [l]
М м [m]
Н н [n]
О о [o]
П п [p]
Р р [r]
С с [s]
Т т [t]
У у [u]
Ў ў [w]
Ф ф [f]
Х х [x]
Ц ц [ts]
Ч ч []
Ш ш [ʃ]
Щ щ [ʃtʃ]
Ъ ъ (njezwukowy) (twjerde znamješko)
Ы ы gutural, kaž y w pólšćinje
Ь ь (mjechke znamješko) ; pokaza zo přechodny konsonant je palatalny
Э э [e]
Ю ю [ju]
Я я [ja]

Bołharski alfabet[wobdźěłać]

А а [a]
Б б [b]
В в [v]
Г г [g]
Д д [d]
Е е [e]
Ж ж [ʒ]
З з [z]
И и [i]
Й й [j]
К к [k]
Л л [l]
М м [m]
Н н [n]
О о [o]
П п [p]
Р р [r]
С с [s]
Т т [t]
У у [u]
Ф ф [f]
Х х [h]
Ц ц [ts]
Ч ч []
Ш ш [ʃ]
Щ щ [ʃt]
Ъ ъ "[ə]" zwuk (1), to je tak mjenowany šwa.
Ь ь [j*]
Ю ю [ju]
Я я [ja]


(1) jako a w jendźelskim słowje about, e w němskim słowje Gabe

Makedonski alfabet[wobdźěłać]

А а [a]
Б б [b]
В в [v]
Г г [g]
Д д [d]
Ѓ ѓ [dj]
Е е [e]
Ж ж [ʒ]
З з [z]
Ѕ dz [dz]
И и [i]
Ј ј [j]
К к [k]
Л л [l]
Љ љ [lj]
М м [m]
Н н [n]
Њ њ [ɲ]
О о [o]
П п [p]
Р р [r]
С с [s]
Т т [t]
Ќ ќ [c]
У у [u]
Ф ф [f]
Х х [ch]
Ц ц [ts]
Ч ч []
Џ џ []
Ш ш [ʃ]

Mongolski alfabet[wobdźěłać]

Kyriliski alfabet so za mongolšćinu wužiwa:

А А а [a]
Б Б б [p]
В В в [β]
Г Г г [ɡ], [ɢ]
Д Д д [t]
Е Е е [je]
Ё Ё ё [], [jo]
Ж Ж ж []
З З з [ts]
И И и [i]
Й Й й [j]
К К к []
Л Л л [ɮ]
М М м [m]
Н Н н [n], [ŋ]
О О о [ɔ]
Ө Ө ө [o]
П П п []
Р Р р [r]
С С с [s]
Т Т т []
У У у [ʊ]
Ү Ү ү [u]
Ф Ф ф [f]
Х Х х [χ]
Ц Ц ц [tsʰ]
Ч Ч ч [tʃʰ]
Ш Ш ш [ʃ]
Щ Щ щ [ʃtʃ]
Ъ Ъ ъ (njezwukowy)
Ы Ы ы []
Ь Ь ь [i]
Э Э э [e]
Ю Ю ю [], [ju]
Я Я я [ja]

Ruski alfabet[wobdźěłać]

А а [a]
Б б [b]
В в [v]
Г г [g]
Д д [d]
Е е [je]
Ё ё [jo]
Ж ж [ʒ]
З з [z]
И, и [i]
Й й [j]
К к [k]
Л л [l]
М м [m]
Н н [n]
О о [o]
П п [p]
Р р [r]
С с [s]
Т т [t]
У у [u]
Ф ф [f]
Х х [x]
Ц ц [ts]
Ч ч []
Ш ш [ʃ]
Щ щ [ʃtʃ]
Ъ ъ (njezwukowy), твёрдый знак (tvjordij znak), (twjerde znamješko)
Ы ы [ɨ], gutural, kaž y w pólšćinje
Ь ь мягкий знак (mjagkij znak), (mjechke znamješko) ; pokaza zo přechodny konsonant je palatalny
Э э [e]
Ю ю [ju]
Я я [ja]

Serbiski alfabet[wobdźěłać]

KYRILISCE ŁAĆONSCE ZWUK
А а A a [a]
Б б B b [b]
В в V v [v]
Г г G g [g]
Д д D d [d]
Ђ ђ Đ đ [dź]
Е е E e [e]
Ж ж Ž ž [ž]
З з Z z [z]
И и I i [i]
Ј ј J i [j]
К к K, k [k]
Л л L l [l]
Љ љ LJ lj [lj]
М м M m [m]
Н н N n [n]
Њ њ NJ nj [nj]
О о O o [o]
П п P p [p]
Р р R r [r]
С с S s [s]
Т т T t [t]
Ћ ћ Ć ć [ć]
У у U u [u]
Ф ф F f [f]
Х х H h [ch]
Ц ц C c [c]
Ч ч Č č [č]
Џ џ DŽ dž [dź]
Ш ш Š š [š]


Ukrainski alfabet[wobdźěłać]

А а [a]
Б б [b]
В в [v]
Г г [h]
Ґ ґ [g]
Д д [d]
Е е [e]
Є є [je]
Ж ж [ž]
З з [z]
И и (1)
І і [i]
Ї ї [ji]
Й й [j]
К к [k]
Л л [l]
М м [m]
Н н [n]
О о [o]
П п [p]
Р р [r]
С с [s]
Т т [t]
У у [u]
Ф ф [f]
Х х [ch]
Ц ц [c]
Ч ч [č]
Ш ш [š]
Щ щ [šć]
Я я [ja]
ь (njezwukowy, hl. (2))
(1) gutural kaž y w pólšćinje a čěšćinje, ы w rušćinje
(2) pokaza zo přechodny pismik je palatalny

Hlej tež[wobdźěłać]

Z Wikipedije, swobodneje encyklopedije